Ovoj put Branimir nas vodi na malo dužu šetnju, ne brinite nema sajli ni rada ruku veli.
Nešto prije 9 smo parkisali na Malo Libinje. Bolje bi bilo da smo imali ovako nesto, ali ni peougeot ni se pokaza loš.
Veselo smo partili, a uz put konji nam zvoncaju
Potli rata bilo je to velo stado konja, ali vrime i vuci napravili su svoje
Išli smo lijevo na križanju staze
Ušli smo u NP Paklenicu
I paso šeta planinom, kako ima par nogu više i niži centar mase brži je od gazde nizbrdo
Mi nastavljamo uzbrdo
Crvenica
Drvece i cvijece u svim velicinama
Kafe, kafe amo
Stigli smo pod Vlaški grad.
Na bivšem helidromu poviše skloništa
Pogled na Paklenicu
Podsjetnik da planina zube ima.
Oko Sijaseta....
... pa prema Svetom Brdu
Mali odmor pa u završni uspon
Sad vec i puše toliko da šćipa uši, i dosta mi je tog hoda i najradije bi se torna u zavjetrinu se i cakod popi
Vidi se i na ostale bande, al mene vuce more
I to je to, vrh. Sveto brdo, 1751m višlje od plutanja na valićima naše vale
Toliko puše gori da smo odma partili doli.
Posli vrha kalali smo se do prve zavjetrine da nazdravimo
Fabijanići ne staju
O radosti kad sam se napokon uvati mista za sest di ne puše
Novo sklonište, sa 20 mista za leć
Lipi, udoban boravak, sa krasnim pogledom...
...a i malo gužvast
Sad uz Štirovac nizbrdo
zelembać se sunća i ne haje puno za šetače
Silazeći sretoh pisca Antu Skazlića koji mi je pokloni svoj libar Velebitska elegija
(morete je potražit i u paškoj knjižnici kao i druge njegove libre)
Konji su se došli napit na Ivanjsku lokvu
Uz Sv Ivana
Isti motiv sa različitim aparatima
jos uz koji zidić
I evo nas nazad na Malo libinje
Filmski to izgleda ovako
Na silasku smo stali na vidikovcu uvatit jos malo sunca
I itit pogled na oba mosta
Na horizontu nas je ceka dom, u njem frizder, a u frizderu ohlajen zmajski poter
Nema komentara:
Objavi komentar